ВЕСТИ

Лексикон нових термина у АВ индустрији

У последњих неколико година индустрија АВ садржаја у свету је изузетно динамична како због технолошких иновација које условљавају промене у производњи и дистрибуцији, тако и због промене постојећих пословних модела (на пример, линеарно емитовање vs. VOD) и успостављања нових.

Једна од последица промена је и појава нових термина, скраћеница, сливеница и жаргона. Трагали смо за њима највише у стручним часописима, а онда проверавали њихово значење тамо где знамо да је то урађено на прави начин (на пример Студио Биндер). Осим нових, у овом невеликом избору нашли су се и неки старији термини – сматрали смо да није згорег поново се позабавити њима, будући да смо се уверили да се различито интерпретирају. Избор обухвата појмове из неколико области – од чисто техничких термина, па до оних који се користе у монетизацији садржаја – сви они су, међутим, део онога што називамо медијском индустријом.

Намера нам је била да, у одсуству домаће стручне литературе, медијским професионалцима дамо алат за лакше разумевање стране стручне литературе и комуникацију са колегама у иностранству, исто тако љубитељима АВ уметности укажемо на новине у филму, телевизији, видеу итд.

Овај речник никако не треба користити као речник енглеског језика општег типа, он је само за разумевање појмова из медијске индустрије; то је, да тако кажемо, један еснафски речник. Па како за еснаф на енглеском говорном подручју „run“ значи емитовање, а „truck“ покрет камере, ни ми се нисмо бавили трчањем, камионом нити општим значењем неких других речи. Неке термине нисмо преводили пошто су из енглеског ушли и одомаћили се у српском језику (слот, пич итд.), за неке нисмо одолели, него измислили реч (па је написали курзивом: јавис, бућкуринарство итд.), негде смо позајмили речи које су смислили други (образабава се појавила у преводу романа „Хеликонија“ из осамдесетих, преводиоци Зоран Јакшић и Бранислав Бркић).

Овај речник омогућава и да се чује како се реч изговара на енглеском језику или колоквијалном говору. Довољно је кликнути на термин на енглеском који води до аудио-видео снимка на Јутјуб каналу Лексикон нових термина у индустрији АВ садржаја. Рад на овом речнику не сматрамо завршеним. Радићемо на сакупљању и обради нових термина и додавати их овом документу. Све сугестије и прилоге за допуну овог речника, можете слати на имејл адресу: programme.development@rtv.rs.

Речник можете преузети преко линка:

Речник термина у медијској индустрији-ћирилица

Речник термина у медијској индустрији-латиница

Овај пројекат реализовао је Кластер креативних индустрија Војводине у сарадњи са Радио телевизијом Војводине и подршку Министарства културе Републике Србије.

Колективно остваривање права аутора

Радионица “Колективно остваривање права аутора”, ће се одржати у четвртак 9. маја 2019. године с почетком у 18 часова у културној станици Еђшег, Антона Чехова број 4 у Новом Саду. Радионицу, у сарадњи са Асоцијацијом аутора, организују Кластер креативних индустрија Војводине и Галерија Бел Арт.

КОМЕ ЈЕ НАМЕЊЕНА РАДИОНИЦА

Радионица је намењена ауторима из области сликарства, графике и графичког дизајна, који се професионално или аматерски баве ликовном и графичком уметношћу, без обзира на формално образовање.

ТЕМА РАДИОНИЦЕ

На радионици ће се аутори упознати са концептом колективног остваривања права као и добробитима која се на овај начин стичу кроз етичко, морално и финансијско задовољење аутора.

ОСТАЛЕ ТЕМЕ

Поред рада на регулисању колективног остваривања права аутора, ликовних и графичких уметника, Асоцијација аутора пружа бесплатну правну заштиту у процесима кршења ауторских права, о чему ће такође бити речи.

ПРЕДАВАЧИ

Радионицу ће водити оснивач Асоцијације аутора Саша Јањић, историчар уметности и адвокат Андреја Чивтелић, члан правног тима Асоцијације аутора са дугогодишњим искуством у области заштите ауторских права.

НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА

Радионица је бесплатна и отворена за све посетиоце уз обавезно слање пријаве коју можете попунити овде: ПРИЈАВА ЗА РАДИОНИЦУ.

ДОДАТНА ПИТАЊА

За све додатне информације или питања можете се обратити на имејл: kreativniklaster at gmail . com

Carousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel image

Новосадски стартап “Ени” иде на светско финале у Данску

Прича која ће тек бити испричана.

На избору за најбољи креативни стартап Србије, који је одржан у Новом Саду 6. априла 2019. године, победио је стартап “Ени”-едутејмент апликација за разумевање бинарног света.

“Ени” ће представљати Србију на светском финалу такмичења за креативне индустрије “Creative Business Cup 2919” у Копенхагену.

Припреме за одлазак су већ у току с обзиром да ће се “Ени” наћи у јакој конкуренцији међу стартапима из целог света. Победници из преко 70 земаља учествоваће на дводневном семинару за стартапе где ће са међународним менторима радити на развоју пословних идеја и припремати се за последња три круга финала.

“Креативац” који стоји иза пројекта “Ени” је Тања Тробок.

Ова млада предузетница је, у сваком смислу, прави представник креативних индустрија. Идеалну комбинацију свог формалног образовања из области књижевности, технолошког знања, талената и вештина, преточила је у иновацију и пословни подухват.

Тања је умеће “сторителинга” уткала у саму окосницу свог “Енија”, а применом вештине “причам ти причу” презентовања, сврстала се у сам врх стартапа из области “учења кроз забаву” тзв. едутејмента. Такође, прати је и тим креативаца, графичких дизајнера и програмера.

И таман кад смо помислили да су иновације о учењу програмирања за децу достигле свој максимум, “Ени” нам је указао да лекције не треба прескакати и да у ствари ништа, или јако мало, знамо о “словима” која се користе за програмирање, односно о бинарном коду и како он функционише.

И ту се, оправдано, можемо запитати: “Да ли је “Ени” прича за децу?”. По свој прилици је сасвим извесно да ће “Ени”, попут “Малог принца”, стећи велики број обожавалаца и међу одраслима.

Прича испричана “дечијим језиком”, а на компликовану тему за разумевање како компјутер размишља у нулама и јединицма, је управо она иновација коју нико није очекивао а “свет” је чекао.

Срећно Тањи и “Енију”!

Дејвид Периш гост Креативног блока

Дејвид Периш је гостовао у Новом Саду и након одржане радионице "Креативни блок" за предузетнике из креативних индустрија и учешћа на конференцији Кластер менаџера, дао је интервју за Кластер креативних индустрија Војводине.

Carousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel image

Креативни стартап ЛП ДУО из Србије иде на светско финале у Копенхаген

Протекли викенд у Новом Саду обележили су креативци и њихове оригиналне идеје и непресушна енергија.

Наиме, у суботу, 22. септембра 2018. године, одржано је Такмичење за креативне индустрије “Креативни бизнис куп Србија 2018” за избор најбољег пословног концепта који ће у новембру представљати Србију на светском финалу у Копенхагену.

У финалу је учествовало 8 тимова који су представили своје креативне подухвате и освојили највише оцене по критеријумима такмичења на основу којих такмичари треба да прикажу да развијају и унапређују саме креативне индустрије, или да доприносе развоју других индустрија. Својим наступом, знањем и талентима, такмичари су избрисали границу између ових критеријума и представили своје изузетне пословне подухвате који у многим областима већ прожимају животе сваког од нас.

Осим чланова жирија у чијем саставу су учествовале Татјана Калезић (члан међународног жирија Creative Business Cup), др Душица Драгин (доцент Академије уметности у Новом Саду) и Александра Каран (координатор Future Agro Challenge), у раду и оцењивању је учествовала и публика, па је цео догађај претворен у једну велику радионицу, дружење, размену мишљења, сугестије и смернице за даљи рад и побољшање пословних идеја, што је један од најважнијих резултата оваквих догађаја.

Поред прва три места, специјалних признања и гласа публике посебне симпатије свих учесника освојиле су чак две такмичарке труднице, па хајде да их све упознамо.

Побеници такмичења који су освојили прво место и пласман на светско финале у Данској су тим “ЛП дуо” из Београда са иновацијом “Хибридни клавир”, која класични инструмент клавир или пијанино, повезује са дигиталним светом и отвара неслућене уметничке и функционалне могућности. Победници су освојили и школарину престижног акцелератора Фаундер института из Силицијумске долине, који ће их припремити за излазак на светско тржиште.

Чак три признања, друго место, препоруку за Микрософт стартап Бизпарк програм и гласове публике, освојила је Тања Тробок и стартап “Ени, нот со ординари бејби”, мобилна апликација и пратећи производи помоћу којих се учи како ради бинарни свет, логика и начин функционисања нула и јединица на свима разумљив начин, од оних најмлађих до старијих корисника рачунара.

Треће место у категорији индустријског дизајна освојили су Александар Хашовић и Марко Ољача, техничко-дизајнерски двојац иза стартапа “Тиса технолоџи” са компјутерском тастатуром иновативног дизјна који комбинује сензоре, одрживу производњу и аутентични дизајн, који решава и проблем лаког хигијенског одржавања тастатуре, с обзиром да се може прати под млазом воде.

Посебно признање за промоцију науке, уметности и културе, освојио је модни бренд “Зага” из Новог Сада, који је представила Загорка Калентић Марковић кроз свој јединствени израз и повезивање познатих личности из света науке или уметности који на неочекиване начине, контекст и дизајн комуницирају са светом око себе и шаљу позитивне поруке.

Посебно признање за развој програма едукације у области архитектуре, освојио је архитектонски студио из Новог Сада, “Архингрин” који је презентовала власница студија Наташа Комљеновић. Овај стартап већ неколико година развија едукативну платформу за уређење ентеријера, као и блог са саветима како унапредити окружење и средину у којој живимо, оплеменити зеленилом и природним елементима.

У области рекламирања посебно признање за тимски дух освојио је тим из маркетинг агенције “ННМ студио” из Новог Сада са иновативном идејом “Љубимац адвертајзер” који може позитивно утицати на одрживост азила и збрињавање напуштених паса и паса луталица, као и укључити друге кућне љубимце у сталне и повремене рекламне програме.

У области развоја локалне заједнице посебно признање додељено је Александри Николић и стартапу “Соколина арт” из Београда за ширење еколошке свести и покрете које повезује у креативне радионице, а пажњу је скренуо и програм “Игре без граница” који је представио Предраг Попов из Петроварадина као програм за развој знања и рекреације код деце.

Кластер креативних индустрија Војводине честита свим учесницима такмичења и позива све суграђане да прате програме подршке за “креативце” и пружање помоћи за унапређење пословних планова, заштите интелектуалне својине и вештина презентовања. Један од таквих догађаја који се одржава сваког другог уторка у Салону у Радничкој је “Креативни блок” на којем се уз дружење, разговор о проблемима, препрекама и тематским радионицама учи како се од креативних талената и вештина може развити пословна каријера и сопствени посао.

Креативни бизнис куп Србија

Одржано је такмичење за предузетнике из креативних индустрија.

Carousel imageCarousel imageCarousel imageCarousel image

Питања и одговори у вези са конкурсом за предузетнике из креативних индустрија

Радионица Креативни блок #4 у вези са актуелним конкурсима за подршку предузетницима из креативних индустрија, одржана је у истраживачко технолошком центру Факултета техничких наука у Новом Саду, у уторак 17. априла 2018. године, а у организацији Кластера креативних индустрија Војводине.

Радионицу је водила Татјана Калезић економиста и саветник за креативне иднустрије, и нагласила да су ови конкурси тренутно јединствена јавна мера за директну подршку предузетника из креативних индустрија, те да и све већи број нових чланова Кластера и посећеност “Креативног блока” и ове радионице којој је присуствовало преко 80 учесника, указују на растуће интересовање креативне заједнице да се укључи у догађаје који ће им помоћи да на основу својих оригиналних решења, формалног образовања које су стекли на уметничким академијама, факултетима књижевности, дизајна, архитектуре, новинарства и сл. или поседују специфичне дигиталне или дурге вештинее, да на основу свог уметничког рада и изражавања, изграде пословну каријеру и живе од свог талента.

Наиме, Република Србија, Покрајински секретаријат за привреду и туризам, расписао је конкурсе за предузетнике, микро и мала привредна друштва из области креативне економије, а за субвенционисање трошкова набавке машина, опреме, софтвера, репроматеријала или услуга.

На радионици су детаљно анализирани елементи конкурса, правилника и саме пријаве уз бројна питања и сугестије учесника као и проблеме или примере добре праксе.

Остало је неколико отворених питања па смо се за тумачење обратили Секретаријату за привреду и туризам и добили следеће одговоре које достављамо у наставку.

1. Рок за набавку или израду софтвера је 90 дана од дана потписивања уговора. Шта ако је за израду софтвера потребно дуже од 90 дана?

У случају да је за израду софтвера потребно дуже од 90 дана, или је питању нека друга специфична потреба, корисник средстава је у обавези да о томе одмах у писаној форми и у току трајања уговорне обавезе обавести Секретаријат о разлозима за немогућност извршења уговорне обавезе , и у случају оправданости, може се одобрити анекс уговора којим се продужава рок за доставу извештаја о наменском утрошку средстава.

2. Да ли се машине, опрема, софтвери, репроматеријал или услуге могу набавити из иностранства.

Секретаријат подржава ангажовање домаћих фирми и добављача, али се набавка може извршити и од добављача из иностранства. Потребно је преко пословних рачуна извршити куповину девиза и приказати извод девизног рачуна исказан у динарској противредности, односно приказати процес трансакције.

3. Да ли ће овај конкурс бити поновљен још једном до краја године?

То се не може са сигурношћу рећи, јер се конкуси могу поновити уколико се средства за те намене обезбеде ребаласом буџета и када се врши и одлучивање о приоритетима и секторима за које ће се расписивати нови конурси за текућу годину.

4. На који начин ће се третирати/контролисати додељена средства на рачун трезора?

Средства добијена на рачун трезора по основу Уговора о рефундацији трошкова се могу са исправном шифром плаћања (проверити с књиговођом односно с трезором) пренети на банкарски пословни рачун. Такође, с рачуна у трезору корисници могу даље плаћати своје обавезе, односно рачуне, али не и зараде, порезе, и сл.

5. Да ли предузетници из музичке продукције могу бити чланови кластера и да ли се чланством у кластеру могу остварити бодови по основу задатих критеријума?

Кластер креативних индустрија Војводине је пословно удружење и као такво окупља све предузетнике, самосталне уметнике и ствараоце и компаније из свих сектора креативних индустрија, који могу постати чланови и остварити бројне добробити и референце па и бити позитивно оцењени по критеријуму за чланство у струковним удружењима овог конкурса.

6. Да ли предузетник, чија се пословна делатност обавља под шифром делатности која није у регистру креативних индустрија, а производи производе који јесу у области креативних индустрија, може да конкурише?

Правилницима о додели средстава се детаљно прописују намена средстава, циљеви, услови за конкурисање, критеријуми и сва друга питања од значаја. Учесници конкурса треба да обрате нарочиту пажњу на правилнике како би се правовремено и потпуно информисали. Делатност учесника конкурса треба да буде у складу са прописаним условима конкурса.

7. Зашто се узимају у обзир само награде стечене у протекле две године?

Награде се односе на привредно друштво или регистрованог предузетника не на појединца или уметника.

Видимо се на следећем Креативном блоку. Прати обавештења на нашој фејсбук страници или се пријави да обавештења добијаш путем имејла.


Креативни блок - окупљање креативне заједнице

Креативни блок је иницијатива за окупљање креативних људи који желе да унапреде своје предузетничке вештине. С обзиром да развој креативног бизниса, поред практичних и уметничких вештна захтева и знања из области вођења пословања, личних вештина, промоције или продаје, креативце је потребно подстакнути да развију своје пуне потенцијале.

Креативни блок је место где се отворено разговара о (не)спајању креативности и бизниса. Одржаваће се сваког другог уторка од 18 часова у Салону у Радничкој.

Први Креативни блок одржан је 20. фебруара. На првим састанцима желимо да се окупимо и упознамо, започнемо разговор о препрекама са којима се сусрећемо и шта нас све спречава да се слободније упустимо у креативно-пословне воде. Дилеме као што су: да ли је оригиналност на “цени”, да ли битке треба да бијемо сами или заједно можемо да постигнемо више, имају одговоре који су често мистификовани, двосмислени или неразумљиви. Смело отварамо Пандорину кутију и разбијамо предрасуде, започињемо мисаони ток и палимо искру оптимизма, охрабрујемо идеје и акције и међусобно се препознајемо у трагању за практичним решењима.

Тема првог Креативног блока била је разговор о томе “Како повезати креативне вештине и таленат са бизнисом?” У вези са овом темом намећу се бројна питања: да ли креативци и пословни људи говоре различитим језиком и зашто је то тако, да ли су разлике између креативности и пословања непремостиве и која питања нас муче у вези са овом темом.

Видимо се на следећем Креативном блоку. Прати обавештења на нашој фејсбук страници или се пријави да обавештења добијаш путем имејла.

Креативни бизнис куп Србија

Одржано је такмичење за предузетнике из креативних индустрија.

Aнализа ефеката Програма подршке развоју кластера у Србији 2007-2015

Програм подршке развоју кластера је најдуговечнији национални програм у области развоја конкурентности, покренут 2007. године. Програм је креиран са циљем да допринесe повећању продуктивности и конкурентности предузећа кроз повезивање у кластере као и да подстакне и развије сарадњу између предузећа и предузетника са научно-истраживачким организацијама. ИнТЕР је спровео анализу резултата Програма за период од 2007. до 2015. године са циљем да пружи увид у остварене ефекте у односу на дефинисане циљеве и на тај начин покрене дискусију о даљим правцима подршке развоју кластера у Србији.

Резултате истраживања можете преузети овде: КЛАСТЕРИ ДЕСЕТАК ГОДИНА КАСНИЈЕ - АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРОГРАМА ПОДРШКЕ РАЗВОЈУ КЛАСТЕРА У СРБИЈИ 2007-2015

Акциони план за развој креативних индустрија Града Новог Сада

Креативни бизнис куп Србија

Кластер креативних индустрија Војводине у сарадњи са организацијом Стартап Србија организује независно такмичење за најбољи пословни план у три категорије: креативне индустрије, агробизнис и наука.

Циљ такмичења је равномерни развој свих индустрија, развој пословних вештина и креативног предузетништва у Србији и учешће на међународним такмичењима.

Право учешћа имају сви грађани, без обзира на узраст или професију, уколико имају иновативну пословну идеју.

За учешће се могу пријавити и тимови, као и предузетници из области привредног или друштвеног деловања.

Финале такмичења одржаће се 23. и 24. јула у Новом Саду.

Полуфиналисти такмичења ће бити позвани на "BOOTCAMP" - програм професионалног менторства.

Семинар "Иновација знања о маркетингу у туризму"

Друга међународна конференција креативних индустрија

У Културном центру Новог Сада, одржана је Друга међународна конференција креативних индустрија "CRINSS - Creative Industries Summer Sessions" у организацији Кластера креативних индустрија Војводине. Конференција је одржана 12-13. септембра 2013. године.

Фотографије са конференције на Фејсбуку.

Кључна тема конференције је била " Финансирање креативних и културних индустрија" у оквиру које су одржани панели на теме политичког оквира за развој креативних индустрија, економског преливања утицаја креативних индустрија на друге индустрије и друге.

Конференција је организована у три концепта:

  • Кринсс-перспективе

  • Кринсс-нет, повезивање и пословни сусрети

  • Кринсс-награде, избор најбољег предузетника "Креативни бизнис куп".

Конференцију је отворио Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и секретар за културу и јавно информисање, а учествовали су говорници Миланка Бркић, Слободан Морача, Војин Шенк, Јанош Керешњеи, Милица Склабински, Христина Микић, Милана Витас, Андрија Алексић, Каролина Феснандез, Вук Губеринић, Андрија Петровић, Масимо Јаковази, Милан Вучинић, Сања Ивков, Јана Качар, Мануела Граф и други.

Освојено Друго место на међународном конкурсу за дизајн кластер организација у Бечу

У оквиру конференције "Европски кластери" одржаној 18-20. априла 2012. године у Бечу, организовано је међународно такмичење за најбољи дизајн мокапа кластер организације.

Под уметничким руководством Атиле Капитањ, члан Кластера креативних индустрија Војводине је освојио друго место за дизајн мокапа ИКТ кластера, односно боравак на Академији уметности у Копенхагену и израду студије изводљивости за ИКТ кластер.

Потенцијали локалног развоја кроз програме "Европске престонице културе" и "УНЕСКО градови"

На Факултету техничких наука одржана је конференција кластера Војводине „Кластери - значајни чиниоци привредног развоја“ у организацији Секретаријата за привреду АП Војводине и Центра за конкурентност и развој кластера, 14.06.2011. године.

Повезивање предузећа у кластере је дало значајне резулате у свету али и код нас, омогућавајући предузећима да постану значајни чиниоци на глобалном тржишту. Кластери су стратешки инструменти развоја привреде и као такви имају значајну улогу у свеукупном развоју региона.

Аутор "Стратегије за развој Кластера креативних индустрија Војводине 2010-2015", Татјана Калезић, представила је Стратегију развоја и истакла да програми из области културе и креативних индустрија као што су "Еврпска престоница културе" и "УНЕСКО-креативни град" имају потенцијал за локални развој и међународну промоцију националне културе и креативних индустрија.

Кластери имају снажан развојни потенцијал који се може искористити у више праваца: развој иновативности и предузетништва, унапређење конкурентности предузећа, развој нових производа и излазак на глобално тржиште, отварање нових радних места, успостављање ефективних и ефикасних структура, снижавање трошкова пословања, заједнички научно-истраживачки пројекти, развој партнерства приватног и јавног сектора, развој људских ресурса ... Ипак, кластери у нашој земљи још увек нису препознати као значајни чиниоци привредног развоја. И даље се мало знам о кластерима, органу управе, јавним предузећима, банкама, развојним институцијама итд., Нису довољно развили механизме препознавања и подршке. Нису створени услови у којима би се кластери и пословне мреже могле несметано развијати, добијати повољне кредите и порешке олакшице, нису успостављене саветодавне службе нити је обезбеђено континуирано финансирање и стални фондови.

Директор Центра за конкурентност и развој кластера доц. др Слободан Морача је рекао да иако кластери пред стављају стратешки алат раз воја привреде, ипак нису довољно искоришћени. Позитивни ефекти кластера су: нови развојни пројекти, отварање нових радних места, успостављање ефективних и ефикасних производних, организационих и управљачких структура, снижавање трошкова пословања, заједнички научноистраживачки пројекти, развој партнерства приватног и јавног сектора као и развој људских ресурса - рекао је доц. др Морача Слободан.

Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине 2010-2015

30. марта 2011. године, усвојена је "Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине 2010-2015".

Аутор Стратегије, Татјана Калезић, нагласила је да Стратегија првенствено указује на економске аспекте креативности и нове појмове и концепте у економији креативних индустрија. Истакла је да су основни покретачи креативних индустрија технологија, потражња и туризам због чега је наглашена потреба за мултидисциплинарним приступом развоја креативних индустрија како би се постигла конкурентност привреде. "Постоје бројне међународне иницијативе за промоцију и развој креативних индустрија на локалном нивоу као што су титуле Европска престоница културе или УНЕСКО Креативни град, а Нови Сад има шта да покаже у области културе а од нас и наше визије зависи шта ћемо остварити у будућности", рекла је Татјана Калезић.

Документ можете преузети овде: Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине 2010-2015

Основан Кластер креативних индустрија Војводине

Са задовољством вас обавештавамо да је основан Кластер креативне индустрије Војводине. У понедељак 15. новембра 2010. године, са почетком у 12:00 часова одржана је Оснивачка скупштина уз присуство 17 представника предузећа и институција као оснивача, а присутнима су се обратили Војин Шенк - Европска предузетничка мрежа (Универзитет у Новом Саду), Зорица Марић - Министарство економије и регионалног развоја, Љубомир Алексић - Секретаријата за привреду АП Војводине, представници Привредне коморе Србије и представници Секретаријата за културу АП Војводине.

Кластер креативне индустрије Војводине је основан као непрофитна и нестраначка организација (Пословно удружење) у којој се слободно и добровољно удружују, ради остваривања својих интереса, предузећа и предузетници у областима креативне индустрије под којом подразумевају једну привредну делатност које у свом пореклу имају индивидуалну кретивност, вештине и таленат појединца и које имају потенцијал стварања радних места и материјалне добробити кроз експлоатацију интелектуалних својина (музеји, галерије, извођачко и визуелно стваралаштво, филмско и видео стваралаштво, радио и телевизијске куће, издаваштво, реклама и пропаганда, модни, графички, индустријски и веб дизајн , архитектура, уметнички занати, музичко стваралаштво, дигитални медији, индустрија игара, организација догађања) као и предузеће и остала правна и физичка лица која директно или индиректно доприносе развоју креативне индустрије са подручја Војводине и Србије.

Након Оснивачке скупштине одржан је пригодан културно-уметнички програм и коктел.

Захваљујемо се спонзорима Оснивачке скупштине: Гастро планет угоститељство и изложбени простор д.о.о за пружање комплетних угоститељских услуга и организацију и винарији Виндуло из Темерина.